Elektroprivreda BiH završila 2025. godinu s gubitkom od 52,4 miliona KM i nudi rudnicima kamatu od 1,5 posto

Javno preduzeće Elektroprivreda BiH, koje je 2025. godinu završilo s gubitkom od 52,4 miliona KM, predlaže da rudnicima uglja u svom koncernu ponovo odgodi naplatu stotina miliona maraka duga, uz kamatu od samo 1,5 posto godišnje. O tome će odlučivati 97. vanredna Skupština preduzeća zakazana za 12. novembar u Sarajevu, objavio je portal Zenicablog, koji je imao uvid u materijale za sjednicu.

Prema revidiranom planu poslovanja za period 2026–2028, uprava priznaje da od početka godine postoji ozbiljna neravnoteža između priliva i odliva novca i stalni rizik od nelikvidnosti. Zbog toga se preduzeće kratkoročno zadužuje kod komercijalnih banaka za 50 miliona KM. Ugovori za 35 miliona KM, kroz dva prekoračenja po računima, već su zaključeni, a za preostalih 15 miliona KM nabavka se ponavlja. Planirane investicije za ovu godinu smanjene su sa 426,3 na 196,4 miliona KM, dakle više nego prepolovljene.

Pročitajte iRok 8. januar važi za povrat PDV-a kupcima prve nekretnine uknjiženim do 8. jula 2026

Dva paketa duga i šest i po godina grejs perioda

Skupštini se predlažu novi uslovi za dva paketa duga. Prvi, od gotovo 195,5 miliona KM, čine avansi za ugalj koji nikad nije isporučen, a koji su još u maju 2021. pretvoreni u dugoročne pozajmice. Rok je mijenjan 2023, a sada se predlaže otplata do 17 godina uz šest i po godina grejs perioda. Drugi paket, od 119,4 miliona KM s PDV-om, čine noviji avansi za koje Elektroprivreda također nije dobila ugalj, pa ih tek sada pretvara u pozajmice. Za sve aranžmane predviđena je kamata od 1,5 posto do kraja 2026. i dva posto od 1. januara 2027. godine.

U projekcijama novčanih tokova za naredne tri godine Elektroprivreda ne računa ni na jednu marku povrata ovih pozajmica – naplata je svjesno pomjerena iza 2028. Kroz pokušaje spašavanja rudnika preduzeće je u njih već uložilo 367 miliona KM dokapitalizacijom i oko 220 miliona KM kroz avanse za ugalj.

Zašto se to tiče svakog domaćinstva

Izvještaj za 2025. pokazuje da su rudnici termoelektranama isporučili oko 1,01 milion tona uglja manje od ugovorenog. Zbog toga nije proizvedeno približno 1.000 gigavat-sati struje, a uz sušnu godinu i slabiju proizvodnju hidroelektrana ukupna proizvodnja pala je na 4.808,6 gigavat-sati. Nedostatak je pokriven kupovinom struje na tržištu: u odnosu na prvobitni plan kupljeno je 1.104,9 gigavat-sati više, što je koštalo dodatnih 250,5 miliona KM.

Elektroprivreda se još u novembru 2025. obratila Vladi FBiH, koja je većinski vlasnik, tražeći finansijsku pomoć. Preduzeće je ranije najavilo i moguću promjenu cijene struje za domaćinstva od 2027. godine. Upravo zato odluke koje Skupština donese u četvrtak nisu samo knjigovodstveno pitanje – gubici, skupi uvoz i odgođene naplate na kraju se, po pravilu, prelivaju u račune građana i privrede.

Bosanski.info

Reference: Zenicablog