Evropska unija, koja je zvanično formirana 1. novembra 1993. godine, nastavlja sa svojim procesom proširenja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, koja je na putu ka članstvu. Evropska komisija je u maju 2019. godine definirala 14 ključnih prioriteta za BiH u oblasti demokratije, vladavine prava i reforme institucija. Međutim, Šef Delegacije Evropske unije u BiH, Luigi Soreca, ukazuje na nedovoljan napredak u ispunjavanju ovih obaveza.
Dodatno, BiH je dobila kandidatski status u decembru 2022. godine, ali formalni početak pristupnih pregovora zavisi od usvajanja ključnih zakona, kao što su Zakon o sudovima i Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću, koji moraju biti usklađeni sa evropskim standardima. Soreca je naglasio da su ključne reforme u pravosuđu još uvijek nedovršene, uprkos ostvarenim napretcima u saradnji policijskih agencija.
BiH se suočava s rizikom gubitka dodatnih 373 miliona eura iz Plana rasta za zapadni Balkan, uz već umanjena sredstva od 108 miliona eura. Evropska komisija je u decembru 2025. godine odobrila Reformsku agendu, čime BiH može ostvariti do 976,6 miliona eura evropske podrške kroz poštivanje pravnih i institucionalnih uslova.
Nakon Općih izbora održanih 4. oktobra, visoke predstavnice EU, Kaja Kallas i Marta Kos, pozvale su novoizabrane vlasti da formiraju institucije i nastave s reformama, istakavši važnost ispunjenja preporuka Evropske komisije radi usvajanja pregovaračkog okvira.
Napredak BiH u evropskim integracijama već je donio određene benefite, kao što su bezvizni režim za putovanja u šengenski prostor od decembra 2010. godine i trgovinske pogodnosti putem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ipak, članstvo u EU ostaje dugoročan cilj, koji zahtijeva dodatne reforme i usklađivanje s evropskim pravnim standardima.
Bosanski.info
